DOPING U REKREATIVNOM SPORTU U SRBIJI: mitovi, stvarnost i alarmantni podaci sa terena

Kada pomenemo doping, najčešće se pomisli na profesionalni sport i vrhunske sportiste. Međutim, rasprostranjenost ove negativne pojave mnogo je šira i veća nego što bismo na prvi pogled mogli da pretpostavimo. Kada govorimo o dopingu u rekreativnoj populaciji, često je prisutno uvreženo mišljenje da se „svi dopinguju“ i da su, kako se kolokvijalno kaže, „u tim teretanama svi na nečemu“.

Zašto je bilo neohodno sprovesti istraživanje ?

U Antidoping agenciji nikada nismo posmatrali rekreativnu populaciju na takav način. Kao ljudi iz nauke, smatramo da se bilo kakvi zaključci i tvrdnje moraju zasnivati na činjenicama i relevantnim istraživanjima, a ne na pretpostavkama i stereotipima. Upravo iz tog razloga odlučili smo da sprovedemo istraživanje koje bi dalo odgovor na pitanje kolika je stvarna zastupljenost zabranjenih doping supstanci u rekreativnoj populaciji. Do tada, do nas, niko nikada u našoj zemlji nije sproveo ovakvo istraživanje.

Moramo priznati da smo do pre tri godine ovaj segment naše delatnosti, ali i značajan deo populacije, donekle zapostavljali. Ipak, shvatili smo da je prevencija i edukacija rekreativaca podjednako važna kao i rad sa profesionalnim sportistima, jer su posledice zloupotrebe doping supstanci ozbiljne bez obzira na nivo bavljenja fizičkom aktivnošću.

ADAS

Organizacija istraživanja i saradnja sa institucijama

Da bismo započeli ovo istraživanje, bilo je neophodno da dobijemo saglasnost i odobrenje Ministarstva sporta. Ministar, gospodin Gajić, kao čovek iz nauke, odmah je razumeo našu nameru i pružio nam punu podršku za realizaciju ove aktivnosti. Nakon toga, bilo je potrebno obezbediti svojevrsnu „ulaznicu“ u teretane, kako bismo uopšte mogli da sprovedemo istraživanje na terenu.

Svi koji redovno posećuju teretane znaju koliko je teško steći poverenje ljudi u tom okruženju, naročito kada dolazite sa namerom da postavljate vrlo osetljiva pitanja koja se tiču korišćenja zabranjenih doping supstanci. U tom delu veliku pomoć pružio nam je Savez za rekreaciju i fitnes, pre svega generalni sekretar Saveza Dragan Tomašević i Miloš Bunić predsednik beogradskog saveza za rekreaciju i fitnes, ljudi koji se posvećeno bave rekreativnom populacijom u Srbiji. Zahvaljujući njihovoj podršci ali i ljubaznosti vlasnika čak 62 teretane, dobili smo mogućnost da sprovedemo istraživanje i dobijemo prve relevantne podatke o ovom važnom i osetljivom problemu.

Rezultati istraživanja: rasprostranjenost i vrste dopinga

Istraživanje, koje je sprovedeno u 62 teretane i fitnes centra u 14 gradova na teritoriji Republike Srbije, a u kome je učestvovalo skoro 1500 rekreativnih sportista, pokazalo je da je korišćenje dopinga u rekreativnoj populaciji zastupljeno u velikoj meri. O tome govori podatak da čak 37% rekreativnih sportista poznaje nekoga ko koristi doping, a njih 28% nekoga ko je imao štetne posledice usled korišćenja doping sredstava. Rezultati studije pokazuju da se kao doping sredstva najviše koriste anabolički steroidi sa zastupljenošću čak 60% u odnosu na druge doping supstance. Ovo saznanje je veoma značajno imajući u vidu da njihova zloupotreba može da dovede do ozbiljnih štetnih posledica po zdravlje, sa mogućim smrtnim ishodom. Pored toga, korišćenje ovih supstanci može da izazove sindrom zavisnost, poveća agresiju i dovede do psihotičnih promena kod onih koji ih koriste. Posebno zabrinjava što je najugroženija populacija mladih osoba od 15 do 35 godina starosti jer je čak skoro 80% onih koji posećuju teretane u ovom opsegu godina.

Pored anaboličkih steroida visoku zastupljenost prilikom zloupotrebe imaju lake i teške droge sa čak 20%, zatim različiti stimulansi sa takođe 20% zastupljenosti a onda slede hormon rasta, peptidni hormoni, prohormoni i insulin. Rekreativci ne žele da se izjasne o tome ko ih je savetovao o tome da krenu da koriste doping supstance i na direktno postavljeno pitanje, kažu niko.

shutterstock_AtlasStudio, shutterstock_GEA Stock

Zablude, izvori informacija i dostupnost dopinga

Poražavajuća je činjenica da čak 30% ispitanika smatra da se zabranjene doping supstance mogu kupiti u apotekama. Istina je da se supstance kao što je testosteron ili hormon rasta mogu isključivo dobiti na lekarski recept kada je njihovo korišćenje indikovano u lečenju nekih bolesti i poremećaja.

Učesnike istraživanja pitali smo i na koji način su se prvi put susreli sa informacijama o dopingu. Gotovo 40% ispitanika navelo je da je o dopingu saznalo putem interneta, dok je televizija bila drugi najčešći izvor informisanja. Internet, kao i ilegalna kupovina zabranjenih doping supstanci putem različitih sajtova, i dalje predstavljaju veliki izazov i ozbiljan problem sa kojim će se u budućnosti morati sistematski i kontinuirano boriti.

Zaključna razmatranja i značaj preventivnog delovanja

Ovo istraživanje predstavlja važan korak ka realnijem sagledavanju razmera i specifičnosti problema dopinga u rekreativnom sportu u Srbiji. Dobijeni rezultati ne samo da osvetljavaju postojeće stanje na terenu, već pružaju i čvrstu osnovu za planiranje budućih preventivnih, edukativnih i istraživačkih aktivnosti.

Uloga Antidoping agencije Republike Srbije, u saradnji sa državnim institucijama, sportskim savezima, vlasnicima teretana i fitnes centara, kao i širom stručnom javnošću, mora biti usmerena na sistematsko jačanje antidoping edukacije i kontinuirano podizanje svesti o zdravstvenim rizicima zloupotrebe doping supstanci. Stručnjaci upozoravaju da se samo kroz koordinisan, dugoročan i multidisciplinaran pristup može uticati na promenu stavova, smanjenje rizičnih ponašanja i stvaranje bezbednijeg okruženja za sve koji se rekreativno bave sportom i fizičkom aktivnošću.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.